SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

 

Grb

Grb
SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA VOJVODINE

 

 

 

 

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA ZA GRAD ZRENJANIN I OPŠTINE
23000 Zrenjanin, Ul. Kralja Petra Prvog br. 3
Telefoni: (023)561 500 i 560 142; Faks: (023)561 468
Mat.br. 08059349 PIB 101162333
PEPDV 128423569 Tekuci račun: 355-1012778-28
E-mail: samostalnisindikatzrenjanin@yahoo.com

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE
SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA VOJVODINE

 

Na osnovu člana 240. i 245. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/05 i 61/05), Ministarstvo za državnu Upravu i lokalnu samoupravu. i reprezentativni Sindikat zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama Srbije (u daljem tekstu: učesnici kolektivnog ugovora), zaključuju:


POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA ZAPOSLENE U ORGANIMA TERITORIJALNE AUTONOMIJE I ORGANIMA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

1.OSNOVNEODREDBE
Član1.
Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u organima teritorijalne autonomije i zaposlene u organima jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: Ugovor), bliže se uređuju prava i obaveze iz radnog odnosa zaposlenih u organima teritorijalne autonomije i organima lokalne samouprave ( u daljem tekstu: Organi) način ostvarivanja tih prava, postupak praćenja primene Ugovora, međusobni odnosi, kao i sva ostala pitanja od značaja za učesnike ovog Ugovora, u skladu sa zakonom. Zaposleni, u smislu ovog Ugovora jesu lica koje su u skladu sa zakonom zasnovala radni odnos u organima teritorijalne autonomije, odnosno, organima jedinica lokalne samouprave. Poslodavac, u smislu ovog Ugovora je ***2 čija prava i dužnosti vrši rukovodilac nadležnog organa (u daljem tekstu: Rukovodilac).
Član 2.
Odredbe ovog Ugovora predstavljaju osnov za regulisanje međusobnih prava, obaveza i odgovornosti učesnika Ugovora, neposredno se primenjuje i njegove odredbe imaju snagu obaveznosti za učesnike Ugovora i sve zaposlene u organima. Sve nastale promene koje menjaju ugovorena prava, obaveze, odgovornosti i uslove rada regulišu se Kolektivnim ugovorom o izmenama i dopunama ovog ugovora,po postupku za njegovo donošenje.
Član 3.
Kolektivni ugovor nadležnog Organa zaključuju Rukovodilac nadležnog Organa i ovlašćeni predstavnik Reprezentativnog Sindikata zaposlenih kod Poslodavca, u skladu sa zakonom. Reprezentativnim sindikatom, kod nadležnog organa u smislu ovog ugovora, smatra se sindikalna organizacija koja je čija je reprezentativnost utvrđena u skladu sa odredbama Zakona o radu.

  1. Republički sekretarijat za zakonodavstvo daće pravni osnov po kome bi potpisnik Kolektivnog ugovora bila Vlada, kao i pravni osnov za zaključivanje Kolektivnog ugovora s obzirom da se član 245. stav 2. ZOR- a ne odnosi na Vladu kao potpisnika Kolektivnog ugovora Republički sekretarijat za zakonodavstvo preciziraće ko je poslodavac za ovaj kolektivni ugovor.

1.1.Osnovna prava zaposlenih
Član 4.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom, ovim Ugovorom i drugim opštim aktima Poslodavca.
Član 5.
Zaposleni, neposredno ili preko svojih predstavnika, imaju pravo na informisanje, izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, kao i na učešće u pregovorima i zaključivanju kolektivnog ugovora.
Član 6.
Rukovodilac nadležnog Organa je dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada radi zaštite života i zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima koji ovu oblast regulišu. Rukovodilac nadležnog organa dužan je da izabranog kandidata pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada, sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i pravima i obavezama, koji proizlaze iz propisa o radu i bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Član 7.
O pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa, odlučuje rukovodilac nadležnog organa ili drugi zaposleni koga on ovlasti u skladu sa zakonom.
2. STRUČNO OSPOSOBLjAVANjE I USAVRŠAVANjE
Članb.
Pravo i dužnost zaposlenog je da se u toku rada stručno osposobljava i usavršava za rad.
Član 9.
Rukovodilac nadležnog Organa dužan da sačini Program stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih u skladu sa Finansijskim planom i u okviru sredstava obezbeđenih iz Budžeta ili iz sopstvenih izvora nadležnog organa.
Rukovodilac nadležnog Orana je dužan da vodi evidenciju o stručnom osposobljavanju i usavršavanju zaposlenih i da stvara potrebne materijalne, organizacione i druge uslove za ove potrebe.
Član 10.
Zaposleni koga jRukovodilac nadležnog Organa uputi na stručno osposobljavanje i usavršavanje, ima pravo na naknadu plate, naknadu troškova stručnog osposobljavanja i usavršavanja, kotizacije i nabavke udžbenika.
Član11.
Zaposleni koji stekne dodatno stručno osposobljavanje ima pravo da bude raspoređen, odnosno postavljen na radno mesto, odnosno položaj, u skladu sa opštim aktom nadležnog organa. Zaposleni, koji je od strane Rukovodioca nadležnog Organa i o njegovom trošku upućen na stručno osposobljavanje i usavršavanje, a u roku od godinu dana od dana osposobljavanja ne bude raspoređen na nepopunjeno radno mesto, nema obavezu da ostane u radnom odnosu kod Poslodavca, niti da nadoknadi troškove svog stručnog osposobljavanja i usavršavanja.
3. ODMORI I ODSUSTVA
3.1. Merila za utvrđivanje godišnjeg odmora
Član 12.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 18 radnih dana uvećava lrema sledećim kriterijumima, i to:
1. Po osnovu doprinosa na radu:
1) zaposlenom sa ocenom „naročito se ističe" -za 5 radnih dana,
2) zaposlenom sa ocenom „ističe se" - za 3 radna dana,
3) zaposlenom sa ocenom „dobar" - za 1 radni dan;
2. Po osnovu uslova rada:
1) za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom - za 3 radna dana,
2) za redovan rad subotom, nedeljom i rad u smenama - za 2 radna dana;
3. Po osnovu radnog iskustva:
1) zaposlenom od 25 do 30 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 4 radna
dana,
2) zaposlenom od 15 do 25 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 3 radna
dana,
3) zaposlenom od 5 do 15 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 2 radna
dana,
4) zaposlenom do 5 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 1 radni dan;
4. Po osnovu invalidnosti - za 5 radnih dana;
5. Po osnovu brige o deci i članovima uže porodice:
1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim
detetom - za 2 radna dana, a za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan,
2) samohranom roditelju sa detetom do 14 godina - za 3 radna dana, s tim što se ovaj broj dana uvećava za po 2 radna dana za svako naredno dete mlađe od 14 godina;
3) zaposlenom koji se stara o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan - za 5 radnih dana.
Godišnji odmor po svim kriterijumima iz stava 1. ovog člana ne može da se koristi u trajanju dužem od 30 radnih dana.
Zaposleni sa navršenih 30 godina rada provedenih u radnom odnosu ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Član 13.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini 100% plate koju je ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem je rukovodilac odlučio da zaposleni zbog potreba rada državnog organa ne može da koristi godišnji odmor za kalendarsku godinu, odnosno u visini plate koju ostvari za mesec u kome se, saglasno zakonu, najkasnije može koristiti godišnji odmor za kalendarsku godinu. Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi drugi deo godišnjeg odmora ima pravo na naknadu štete koja se utvrđuje tako što se iznos utvrđen na način u stavu 1. ovog člana umanjuje za srazmeran broj iskorišćenih dana godišnjeg odmora. Naknada štete iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuje se rešenjem - u roku od 30 dana od podnošenja zahteva. Isplata štete dospeva u roku od 8 dana od dana donošenja rešenja iz stava 3. ovog člana. Zaposleni kome se na lični zahtev promeni utvrđeno vreme korišćenja godišnjeg odmora, a kome se zbog potreba rada državnog organa ne odobri korišćenje godišnjeg odmora u drugo vreme i zaposleni koji ne podnese pisani zahtev da mu se odobri korišćenje godišnjeg odmora nema pravo na naknadu štete po osnovu nekorišćenja godišnjeg odmora zbog krivice poslodavca.

3.2. Rešenje o godišnjem odmoru
Član 14.
Godišnji odmor zaposlenog utvrđuje se rešenjem prema rasporedu korišćenja godišnjih odmora koji utvrđuje Rukovodilac nadležnog Organa. Rešenje iz stava 1. ovog člana uručuje se zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
4. PLAĆENO ODSUSTVO
Član 15.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u slučaju:
1) porođaja supruge ili usvojenje deteta - 5 radnih dana;
2) porođaja drugog člana uže porodice - 1 radni dan;
3) polaganja stručnog ispita koji je obavezan uslov za rad na radnom mestu na koje je raspoređen - do 7 radnih dana;
4) stupanje u brak - 5 radnih dana;
5) otklanjanja posledica u domaćinstvu zaposlenog izazvanih elementarnim nepogodama, havarijama, požarom ili drugim nepredvidivim razlozigia više sile - do 3 radna dana;
6) selidbe - 3 radna dana;
7) polaska deteta zaposlenog u prvi razred osnovne škole - 2 radna dana;
8) ispraćaja sina, odnosno pastorka, usvojenika ili hranjenika u vojsku – 2 radna dana;
9) polaganja ispita u okviru stručnog usavršavanja ili obrazovanja - po 1 radni dan, a najviše do 7 radnih dana u toku kalendarske godine;
10) teže bolesti člana uže porodice - 7 radnih dana;
11) smrti člana uže porodice - 5 radnih dana;
12) dobrovoljnog davanje krvi, računajući i dan davanja krvi - 3 radna dana;
13) učešća u takmičenju u organizaciji sindikata - do 7 radnih dana;
14) rekreativnog odmora u organizaciji sindikata - do 7 radnih dana;
15) obavljanja volonterskih dužnosti u humanitarnim udruženjima i organizacijama - do 2 radna dana, a najviše 4 radna dana u toku kalendarske godine;
16) učešća na međunarodinim sportskim takmičenjima u svojstvu člana reprezentacije Republike Srbije - za vreme boravka reprezentacije na tom takmičenju, kao i za vreme priprema za to takmičenje, a najduže 45 radnih dana;
17) smrti srodnika - 1 radni dan.
Članovima uže porodice, u smislu Ugovora, smatraju se: supružnik i vanbračni partner, dete rođeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik hranjenik i drugo lice prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.
Plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana može se koristiti u toku kalendarske godine - u ukupnom trajanju od 7 radnih dana. Izuzetno, u slučajevima iz stava 1. tač, 1, 3, 4, 5, 10, 11, 12, 14. i 16. Ovogčlana ukupan broj radnih dana koji se koriste kao plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine uvećava se za broj dana koji je utvrđen kao vreme odsustva u svakom od tih slučajeva. Plaćeno odsustvo se odobrava, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog odsustva).
5. NEPLAĆENO ODSUSTVO
Član16.
Ako odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen može mu se odobriti neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:

  1. radi školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i

usavršavanja (magistratura, doktorat) kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu - do 30 radnih dana:
2) radi negovanja obolelog člana uže porodice - do 30 radnih dana;
3) radi obavljanja ličnih poslova - do 7 radnih dana;
4) za slučaj smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - do 5 radnih dana.
Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem.
6. BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU
Član 17.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu - u skladu sa zakonom, podzakonskim opštim aktima i Ugovorom. Zaposleni je dužan da postupa u skladu sa utvrđenim dužnostima i, na propisani način, koristi utvrđena prava i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u cilju zaštite svog, kao i života i zdravlja ostalih zaposlenih.
Član 18.
Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika kojim, u skladu sa zakonom i podzakonskim opštim aktima, utvrđuje postojanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini i da nakon procene njihovog uticaja na nastanak povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog utvrdi radna mesta sa povećanim rizikom.
Član 19.
Rukovodilacje odgovoran za sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu. Rukovodilac je dužan da preduzima mere bezbednosti i zdravlju na radu, u skladu sa zakonom, podzakonskim opštim aktima, standardima, tehničkim propisima i Ugovorom.
Član 20.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi kada mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje, zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, sve dok se ne sprovedu određene mere bezbednosti i zdravlja na radu. U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da je radio.
Član 21.
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom ima pravo na mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene aktom o proceni rizika.
Član 22.
Sredstva za sprovođenje utvrđenih mera za otklanjanje rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, uključujući i sredstava za prevenciju radne invalidnosti zaposlenih, obezbeđuju se u budžetu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Član 23.
Zaposleni kod Poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu. Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu Odbor). Rukovodilac nadležnog Organa koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika, tako da broj predstavnika zaposlenih bude veći za najmanje jednog predstavnika od broja predstavnika Poslodavca. Postupak izbora i način rada predstavnika zaposlenih i Odbora, broj predstavnika zaposlenih kod Poslodavca, kao i njihov odnos sa Reprezentativnim sindikatom, uređuje se Kolektivnim ugovorom kod Poslodavca.
Član 24.
Predstavnici zaposlenih i odbor za bezbednost i zdravlje na radu dužni su da akte, informacije, podatke i obaveštenja koje dobiju od poslodavca, odnosno rukovodioca, a koji se odnose na stanje bezbednosti i zdravlja na radu dostave organizaciji sindikata koja je obrazovana u državnom organu na koji se podaci odnose. Ako je predstavnik zaposlenih ili odbor sprečeni da obavlja svoju dužnost imaju obavezu da o tome obaveste poslodavca, odnosno rukovodioca koji svoje obaveze prema predstavniku zaposlenih, odnosno odboru izvršava tako što umesto predstavnika zaposlenih, odnosno odbora obaveštava organizaciju sindikata obrazovanu u državnom organu. Organizacija sindikata obrazovana u državnom organu može predložiti poslodavcu, odnosno rukovodiocu da zakonom utvrđene obaveze saradnje, izveštavanja i informisanja predstavnika zaposlenih i odbora o svim pitanjima koja su od uticaja za bezbednost i zdravlje zaposlenih vrši tako što će o tim pitanjima obaveštavati neposredno i sindikat.
Član 25.
Poslodavac je dužan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka radne sposobnosti, radi obezbeđenja naknade štete. Poslodavac je u obavezi da pre zaključivanja ugovora o osiguranju pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
Član 26.
Zaposleni ima pravo na naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja nastalog na radu kod poslodavca. Postojanje i visina štete, okolnosti pod kojima je šteta nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje utvrđuje se u skladu sa zakonom.

7. PLATE, NAKNADE PLATE I DRUGA PRIMANjA
7.1. Elementi za utvrđivanje plate
Član 27.
Zaposleni ima pravo na mesečnu platu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom. Plata se isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.
Član 28.
Plata se utvrđuje na osnovu:
• osnovice za obračun plata,
• koeficijenta koji se množi osnovicom,
• dodatka na platu i
• obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate u skladu sa zakonom.
7.2. Visina osnovice
Član 29.
Učesnici Kolektivnog ugovora su saglasni da se u postupku pregovaranja dogovaraju visinu osnovice za obračun i isplatu plata. Osnovica za obračun plata dogovora se u rokovima utvrđenim budžetskim kalendarom, a najkasnije polovinom meseca novembra tekuće godine za narednu godinu pre usvajanja Budžeta Republike Srbije.

TABELA KOEFICIJENATA

Član 30.
Ukoliko se u toku budžetske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrđena osnovica za obračun i isplatu plata zaposlenih, učesnici će otpočeti pregovore o promeni osnovice. Inicijativu za otpočinjanje pregovora podnose reprezentativni sindikati. Učesnici se obavezuju da pregovore započnu u roku od deset dana od dana podnošenja inicijative i da ih okončaju u roku od narednih 30 dana.
7.4. Pravo na dodatak na platu
Član 31.
Zaposleni ima pravo na uvećanu platu i to:
- 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu;
- 26% za svaki sat rada noću i u smenama od vrednosti radnog sata osnovne plate;
- 110% za svaki sat rada na dan praznika koji nije radni dan od vrednosti radnog sata osnovne plate;
- 26% za svaki sat prekovremenog rada od vrednosti radnog sata osnovne plate, ako zaposleni ne može da iskoristi slobodne sate.
Član 32.
Pravo na dodatak na osnovnu platu, izuzev dodatka za vreme provedeno u radnom odnosu, određuje se rešenjem. Rešenje iz stava 1. ovog člana uručuje se zaposlenom istovremeno sa pismenim nalogom pretpostavljenog.
Član 33.
Plata se isplaćuje odjednom ili najviše u dva dela.
Isplata punog iznosa plate vrši se po pravilu najkasnije do 5. u mesecu za prethodni mesec. Isplata plate u dva dela isplaćuje se tako što se prvi deo isplaćuje po pravilu do 05. u mesecu za prethodni mesec, a drugi deo do 20 u mesecu za prethodni mesec. Rukovodilac nadležnog Organa je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknade plate, dostavi obračun plate.
Član 34.
Državni organ koji ostvaruje sopstvene prihode može deo tih prihoda upotrebiti za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih i poboljšanje uslova rada, u skladu sa zakonom. O visini prava na posebna primanja za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih iz stava 1. ovog člana odlučuje rukovodilac rešenjem, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra finansija, ako zakonom nije drukčije određeno.
7.5. Naknada plate
Član 35.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio za vreme:
1. korišćenja godišnjeg odmora;
2. plaćenog odsustva utvrđenog Zakonom i ovim Ugovorom;
3. vojne vežbe i odazivanja na poziv državnih organa;
4. stručnog usavršavanja na koje je upućen od strane Poslodavca;
5. prisustvovanja sednicama Organa Poslodavca i viših organa sindikata i Saveza sindikata, osim sednicama Sindikata kod Poslodavca, kada se smatra da je na radu;
6. učešća na naučnim skupovima, simpozijumima, kongresima, seminarima na koje je upućen od strane Poslodavca ili Organa Sindikata;
7. davanja krvi, tkiva ili organa u humanitarne svrhe;
8. odlaska na sistematske i specijalističke preglede na koje je upućen od strane poslodavca;
9. za koje odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog nesprovođenja propisanih mera za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa propisima koji regulišu bezbednost i zdravlje na radu.
Član 36.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana i to:
1. u visini od 65% osnovne plate za mesec u kome je odsustvovao zbog bolesti ili povrede van rada;
2. u visini od 100% osnovne plate za mesec u kome je odsustvovao zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Naknada plate iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene opštim propisima o radu.
Član 37.
Naknada plate zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti, povrede, invalidima rada usled profesionalnih oboljenja, trudnicama ili iz drugih razloga predviđenih u zakonu, isplaćuje se u Organu u kome je zaposleni zasnovao radni odnos.
7.6. Naknada troškova
Član 38.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to:
1) za prevoz na rad i sa rada u visini cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju;
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji - dnevnicu u visini od 5% prosečne zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
3) za noćenje na službenom putovanju, prema podnetom računu, osim u hotelu luks kategorije;
4) za prevoz u obavljanju službenog putovanja u visini cene prevoza za odobreno sredstvo prevoza sa troškovima naknade za rezervaciju mesta u prevoznom sredstvu i prevoza prtljaga;
5) za korišćenje telefona, telefaksa i interneta u službene svrhe na službenom putu u visini stvarnih troškova;
6) za vreme provedeno na službenom putovanju u inostranstvu - dnevnica u visini utvrđenoj propisom Vlade Republike Srbije;
7) za korišćenje sopstvenog automobila za obavljanje službenog posla u visini od 10% propisane cene za litar pogonskog goriva po pređenom kilometru;
8) za povećane troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini 3% prosečne zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa za poslove statistike, a ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana i troškove ishrane i smeštaja; Rukovodilac nadležnog Organa može opštim aktom utvrditi bliže uslove i način ostvarivanja prava iz stava 1. ovog člana.
Član 39.
Rukovodilac nadležnog Organa je obavezan da zaposlenom obezbedi mesečnu pretplatnu kartu za odlazak na rad i povratak sa rada za relacije gde javni prevoznik omogućava kupovinu istih. Za relacije na kojima javni prevoznik ne omogućava kupovinu mesečne pretplatne karte, Rukovodilac nadležnog Organa je u obavezi da zaposlenome nadoknadi troškove prevoza u novcu i to u visini stvarnih troškova.Stvarni trošak se utvrđuje na osnovu broja dana dolaska na rad i odlaska sa rada i cene pojedinačne karte za linije koje zaposleni koristi a za koje ne postoji mesečna pretplatna karta. Zaposleni koji nema mogućnost da pri dolasku na rad i odlasku sa rada koristi javni prevoz jer na konkretnoj relaciji nema organizovanogjavnog prevoza, ima pravo na naknadu troškova u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju za istu ili sličnu relaciju.
Član 40.
Rukovodilac nadležnog organa po pravilu vrši naknadu troškova za prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada kupovinom mesečne pretplatne karte na početku meseca za naredni mesec, za relacije gde je to omogućeno. Izuzetno na zahtev zaposlenog, Rukovodilac nadležnog Organa može doneti odluku da isplatu vrši u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.
Član 41.
Rukovodilac nadležnog Organa je dužan da od javnih prevoznika obezbedi potvrde o ceni pojedinačnih karata i pretplatnih karata. Zaposleni je dužan da Rukovodiocu da izjavu o mestu stanovanja i prevoza koji koristi za dolazak na rad i odlazak sa rada.
7.7. Druga primanja
7.7.1.Naknada za otpremninu povodom penzionisanja
Član 42.
Zaposleni kome prestane radni odnos zbog odlaska u penziju ima pravo na otpremninu u visini 1,5 plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od tri prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačno objavljenom podatku republičkog organa za poslove statistike na dan isplate.
7.7.2.Otpremnina zaposlenom koji je ostao neraspoređen
Član 43.
Zaposleni koji je ostao neraspoređen ima pravo na otpremninu za svaku navršenu godinu rada u visini 1/3 prosečne plate koja mu je isplaćena za poslednja 3 meseca koji prethode mesecu u kojem je doneto rešenje o utvrđivanju da je ostao neraspoređen.
7.7.3.Poklon deci zaposlenog
Član 44.
Poslodavac može da obezbedi deci zaposlenog starosti do 15 godina života poklon za Novu godinu - novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
7.7.4.Naknada za obavljanje određenih poslova
Član 45.
Zaposleni ima pravo na naknadu u skladu sa propisima kojima se uređuje rad komisija.

7.7.5. Naknada za odvojen život od porodice
Član 46.
Zaposlenom se nadoknađuju troškovi za odvojeni život od porodice ako zbog toga što je premešten u drugo mesto rada koje je više od 30 kilometara udaljeno i od mesta njegovog prebivališta i od prethodnog mesta rada, živi odvojeno od porodice, a nema rešeno stambeno pitanje u novom mestu rada, isplaćuje se mesečna naknada troškova koja iznosi 75% prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate, s tim što se ova naknada isplaćuje po pravilu najkasnije do 10-og u mesecu za prethodni mesec.
7.7.6.Naknada selidbenih troškova
Član 47.
Zaposlenom, izabranom, imenovanom, postavljenom ili raspoređenom u mesto rada van mesta njegovog prebivališta, kao i onom koji se upućuje na rad van mesta njegovog rada, odnosno sedišta Poslodavca, pripada naknada selidbenih troškova u visini stvarnih troškova isplaćenih za prevoz stvari koje služe za potrebe domaćinstva, a prema podnetom računu izdatom od prevoznika.
7.7.7. Solidarna pomoć zaposlenima
Član 48.
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
6) pomoć maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog roditelja;
7) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga;
8) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji pogine u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen u visini do 100% prosečne neto zarade u privredi Republike Srbije.
Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1 - 6. Ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu Republike Srbije, a najviše do visine tri prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

7.7.8.Jubilarna nagrada
Član 49.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava. Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavaca, bez obzira na to u kom državnom organuje zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. Jubilarna nagrada dodeljuje se na dan državnosti Republike Srbije. Izuzetno, ako zaposlenom prestaje rad u državnom organu, a ostvario je pravo na jubilarnu nagradu, nagrada će se isplatiti zaposlenom ili njegovom nasledniku sledećeg meseca nakon prestanka rada.
7.7.9. Novčana i druga primanja
Član 50.
Poslodavac može da obezbedi deci zaposlenog starosti do 15 godina života poklon za Novu godinu - novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Član 51.
Zaposleni ima pravo na godišnju nagradu.Godišnja nagrada isplaćuje se zaposlenom, po pravilu, jednokratno - u mesecu januaru, a učesnici se mogu sporazumeti i o tome da se godišnja nagrada zaposlenomisplati u više delova. O visini i načinu isplate godišnje nagrade učesnici pregovaraju u postupku izrade zakona o budžetu - polovinom meseca novembra za narednu godinu.
7.7.10. Dobrovoljno penzijsko osiguranje
Član 52.
Poslodavac može da organizuje Penzijski plan i zaključuje ugovor sa organizacijom registrovanom za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom o uplati penzijskog doprinosa za zaposlene u visini neoporezovanog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
8. VIŠAK ZAPOSLENIH4
Član 53.
Poslodavac je dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa zakonom uz pribavljeno mišljenje organizacije Reprezentativnog sindikata u Organu. Poslodavac je dužan da razmotri predloge sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku koji ne može biti duži od osam dana.

Član 54.
Program za rešavanje viška zaposlenih mora da sadrži predlog mera u odnosu na:
1. raspoređivanje na druge poslove;
2. prekvalifikaciju i dokvalifikaciju;
3. rad sa nepunim radnim vremenom, ili ne kraćim od polovine radnog vremena;
4. druga prava u skladu sa Zakonom.
Član 55.
Zaposlenom za čijim radom je prestala potreba ne može prestati radni odnos i to:
zaposlenoj trudnici;
zaposlenom invalidu;
zaposlenom koji je jedini hranilac maloletnog deteta;
zaposlenom koji ima dete teže ometeno u razvoju;
zaposlenom muškarcu sa 40 i ženi sa 35 godina penzijskog staža.
Član 56.
Učesnici Kolektivnog ugovora saglasni su da Programom iz člana 65. i 66. Ovog Ugovora zaposlenom za čijim radom je prestala potreba obezbedi:
1. pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od 45 dana radi traženja novog zaposlenja;
2.Ministarstvo radai socijalne politike stavilo je napomenu da je ovaj član u nadležnosti Ministarstva finansija
3.Ministarstvo rada i socijalne politike stavilo je napomenu da Republički sekretarijat za zakonodavstvo treba da razmotri da li se Zakon o radu u ovom delu primenjuje na ove zaposlene
4.pravo da mu se produži otkazni rok najduže za dva meseca;
NAKNADA ŠTETE
Član 57.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje Poslodavcu u skladu sa Zakonom i ovim Ugovorom. Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran ja za deo štete koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima. Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno. Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje posebna komisija koju obrazuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom i ovim Ugovorom.
Član 58.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, pokreće se rešenjem .Rukovodilac nadležnog Organa je dužan da donese rešenje o pokretanjupostupka za utvrđivanje odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave oprouzrokovanoj šteti Poslodavcu ili ličnom saznanju da je prouzrokovana šteta Poslodavcu.
Prijava iz stava 2. ovog člana, naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao Poslodavcu, vreme i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu Poslodavcu i predlog direktoru Poslodavca da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Član 59.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu donosi se u pisanom obliku i naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspoređen, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju. Kad zaposleni primi rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti za štetu, Rukovodilac nadležnog Organa obrazuje Komisiju i zakazuje raspravu o odgovornosti zaposlenog za nastalu štetu.
Član 60.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari. Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje Komisija u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem preko stručnog lica. Glavu 9. uskladiće Republički sekretarijat za zakonodavstvo sa Zakonom o radnim odnosima u državnim organima
Član 61.
Kada Komisija utvrdi činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, Rukovodilac nadležnog Organa donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.
Član 62.
Ako Rukovodilac nadležnog Organa nađe da je zaposleni dužan da nadoknadi štetu, određuje način kako će zaposleni štetu da nadoknadi i u kom roku. Rukovodilac nadležnog Organa samouprave može zaposlenog obavezati da štetu nadoknadi u novcu ili, ako je to mogupe, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja štete. O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi štetu, zaposleni je dužan da da pismenu izjavu. Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili u utvrđenom roku od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, istu ne nadoknadi, o šteti odlučuje nadležni Sud.
Član 63.
Rukovodilac nadležnog Organa može u opravdanim slučajevima, delimično osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno. Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni. Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, Rukovodilac nadležnog Organa će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni naknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Član 64.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, Rukovodilac nadležnog organa je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa Zakonom, opštim aktom i ovom Ugovorom.
Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili uvezi-sa radom Poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni..ima pravo na naknadu štete pred nadležnim Sudom.
Član 65.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio Poslodavac, dužan je da Poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete.
10. ARBITRAŽA ZA RADNE SPOROVE6
10.1. Kolektivni radni spor
Član 66.
Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene kolektivnih ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i štrajk, smatra se da je nastao Kolektivni radni spor. U slučaju spora iz stava 1. ovog člana, primenjuju se odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Postupak sporazumnog rešavanja Kolektivnog radnog spora, regulisaće se Kolektivnim ugovorom nadležnog Organa.
10.2. Individualni radni spor
Član 67.
Ako nastane spor povodom donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa i isplate minimalne zarade, smatra se da je nastao individualni radni spor. U slučaju spora iz stava 1. ovog člana, primenjuju se odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Postupak sporazumnog rešavanja individualnog radnog spora, regulisaće se Kolektivnim ugovorom nadležnog Organa.

11.PRAVO NA ŠTRAJK
Član 68.
Zaposleni kod poslodavca, pod uslovima i na način utvrđen zakonom, mogu organizovati štrajk i štrajk upozorenja. Učesnici su saglasni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona kojim će se, saglasno Ustavu Republike Srbije, urediti pitanje ostvarivanja prava na štrajk zaposlenih u državnim organima zaključe aneks Ugovora, kojim će bliže utvrditi način ostvarivanja tog prava.
12. USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Član 69.
Zaposleni u organu poslodavca imaju pravo da slobodno obrazuju sindikat, da mu pristupaju, da organizuju njegove organe, utvrđuju i sprovode programe i aktivnosti organizacije sindikata u skladu sa zakonom i Ugovorom. Zaposleni mogu organizovati sindikat u organizacionim jedinicama, za više organizacionih jedinica, za sve organizacione jedinice državnih organa i za sve državne organe, u skladu sa zakonom. Odredbe glave 10. biće predmet razmatranja i usklađivanja na sledećem sastanku sa Ministarstvom rada i socijalne politike.

Član 70.
Organizacija sindikata u organu poslodavca samostalno donosi svoj statut i pravila i organizuje izbore svojih organa. Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom organa poslodavca.
Član 71.
Poslodavac je dužan da u postupku donošenja zakona ili podzakonskih opštih akata koji se ne razmatraju na Socijalno-ekonomskom savetu a kojima se uređuju prava zaposlenih, zatraži mišljenje reprezentativnog sindikata na nacrte, odnosno predloge tih akata, kao i da, na podneti pismeni zahtev reprezentativnog sindikata, dostavi tom sindikatu obaveštenje ili mišljenje o primeni zakona ili podzakonskog opšteg akta koji je od uticaja na materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih. Poslodavac ili sindikat dužni su da mišljenje dostave najkasnije u roku od 15 dana.
Član 72.
Rukovodilac je dužan da bez naknade troškova i posredstvom svojih organa i njihovih unutrašnjih jedinica obezbedi sledeće uslove za rad sindikata:
1) korišćenje odgovarajućih prostorija za redovan rad i sastanke sindikata u sedištu i organizacionim jedinicama organa poslodavca - na način i u vreme kojima se korišćenjem prostorija ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz utvrđene nadležnosti i delokruga državnog organa;
2) plaćeno odsustvo predstavnicima sindikata radi obavljanja sindikalnih funkcija srazmerno broju članova sindikata u skladu sa zakonom i Ugovorom;
3) administrativnu i tehničku pomoć (upotrebu telefona, telefaksa, računarske tehnike i opreme poslodavca za umnožavanje i kopiranje materijala);
4) obračun i naplatu sindikalne članarine i ostalih sredstava prema aktima sindikata;
5) organizovanje i održavanje sindikalnih zborova članstva, koji na godišnjem nivou ne mogu trajati duže od 16 časova ukupno, pod uslovom da se time ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz utvrđene nadležnosti i delokruga državnog organa;
6) mogućnost isticanja obaveštenja i bitnih dokumenata sindikata na oglasnim tablama poslodavca;
7) samostalno uređivanje linka na internet mreži i internoj mreži organa poslodavca, kao i sopstvenu uređivačku politiku informisanja zaposlenih, odnosno članstva sindikata.
Član 73.

Ovlašćeni predstavnici sindikata u državnom organu jesu: predsednik, a u državnom organu u kome ima preko 200 članova sindikata i sekretar reprezentativnog sindikata u tom organu.

Člak 74.
Poslodavac je dužan da predstavniku sindikata u koji je učlanjeno najmanje 200 zaposlenih ili 50% zaposlenih, za obavljanje njegove funkcije, obezbedi najmanje 40 plaćenih časova mesečno.
Član 75.
Ovlašćeni predsednici i članovi štrajkačkog odbora reprezentativnog sindikata, za vreme obavljanja funkcije u sindikatu, i dve godine po prestanku funkcije, ako postupaju u skladu sa zakonom i ugovorom, ne mogu se bez svoje saglasnosti premestiti na druge poslove, niti se mogu na bilo koji način staviti u nepovoljniji položaj od onog koji su imali pre stupanja na funkciju u sindikatu.
Član 76.
Ovlašćeni predstavnik sindikata, koji je izabran na funkciju u sindikatu, za vreme trajanja mandata ima pravo da u potpunosti bude oslobođen obavljanja poslova svog radnog mesta, za koje vreme ima pravo na naknadu plate, u skladu sa zakonom.

Član 77.
Članovima organa sindikata organizovanih kod poslodavca, kao i zaposlenom .: koji je izabran u organe sindikata van poslodavca, omogućava se odsustvovanje sa rada, radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima i drugim sindikalnim aktivnostima. Ovlašćeni predstavnik organizacije reprezentativnog sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo, radi obavljanja sindikalnih funkcija kojima je određen:
1) za kolektivno pregovaranje za vreme pregovaranja;
2) da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom za vreme zastupanja.
Vreme provedeno u vršenju sindikalne funkcije u smislu stava 1. ovog člana, smatra se vremenom provedenim na radu.
Član 78.
Poslodavac, odnosno rukovodilac prihvata obavezu da se uzdrži od delovanja kojim bi pojedini sindikat bio doveden u povlašćeni ili podređeni položaj. Povredom prava na sindikalno organizovanje, između ostalog, smatra se i pritisak na zaposlene da se isčlane iz sindikata ili da se učlane u određeni sindikat.
13. PRAĆENjE PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA
Član 79.
Odnosi između reprezentativnih sindikata i poslodavca, uspostaviće se i rešavati pregovaranjem i usklađivanjem zajedničkih i posebnih interesa, uz puno uvažavanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogućnosti na principima pune ravnopravnosti i partnerstva. Učesnici obrazujuOdbor za praćenje primene Ugovora koji ima šest članova - tri koja imenuje poslodavac tri člana koja imenuju reprezentativni sindikati. Odbor je obavezan da najmanje jednom u tri meseca razmatra akguelna pitanja vezana za:
1) materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
2) međusobne odnose reprezentativnih sindikata i poslodavca;
3) potrebu izmena i dopuna Ugovora;
4) praksu i mišljenja u vezi sa primenom Ugovora.
U povodu aktuelnih pitanja koja razmatra Odbor zauzima stavove o kojim obaveštava učesnike. Odbor donosi poslovnik o radu kojim bliže uređuje svoju organizaciju i rad. Vršenje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za potrebe odbora naizmenično obezbeđuje svaki od učesnika.

14. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 80.
Ovaj ugovor zaključuje se na tri godine.
Član 81.
Postupak izmena i dopuna ovog ugovora, kao i zaključivanja novog ugovora, sprovodi se u skladu sa zakonom, a može da ga pokrene svaki od učesnika pismenim predlogom. Učesnici su dužni da se izjasne u roku od 15 dana o podnetom predlogu za izmene i dopune ovog ugovora i da u narednom roku od 15 dana otpočnu proces pregovaranja.
Član 82.
Ovaj ugovor može prestati da važi sporazumom učesnika ili otkazom. U slučaju otkaza Ugovor prestaje da važi protekom šest meseci od dana prijema akta o otkazu.
Član 83.
Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici učesnika.
Član 84.
Danom stupanja na snagu Ugovora prestaje da se primenjuje Poseban kolektivni ugovor za državne organe („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 23/98), osim odredaba člana 13. koje se primenjuju do 31. decembra 2008. godine.
Član 85.
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije", a odredbe čl. 47 i 48. Ugovora primenjuju se počev od 1. januara 2009. godine.



 

Štampa dokumenta, a ukoliko želite da sačuvate dokument kliknite na link.

Home

Find more about Weather in Zrenjanin, RB

 

 

 

 

 

 

 

 

KORISNI LINKOVI